Претражи овај блог

КЊИЖАРА ПИСАЦА

КЊИЖАРА ПИСАЦА
Планетарна, најбржа набавка књига и часописа: Дућан "ЗАВЕТИНЕ"

среда, 19. октобар 2011.

Невероватно је колико си непотребан / Предраг Чудић

(одломак из најновије књиге)

Корице Чудићеве књиге
    "...Невероватно је да се може поновити, чак и код нас, у историји слична судбина. Бувљака ће и даље бити на Булевару, звао се он Бул. Револуције или Бул. краља Александра.Код нас је све бувљак, бувљак је друго име овог поднебља, шта се овде нуди, second hand политика названа нове вредности, политички отпад.Стара гарда би да нма прода нове вредности. Нпова музика, певаљке старе. Често, све чешће ми се чини да после нашег турбо фолка, као природни наставак те уметности, мора увек доћи до нове макљаже ножевима.
    Да ли ће се у будућности поновити судбина М. Станисављевића?Шта ако је то наша законитост? Шта ако и убудуће такви писци буду налазили једино могуће склопниште по бувљацима, на дну, у срцу свог народа?Тај народ на бувљаку Булевара га није читао као што га нису читали академици, не дај боже, професори или други зналци и проценитељи. А он је савршено миран и невероватно непотребан правио невероватне рамове за слике и друге невероватне стварчице од дрвета, и у међувремену је писао. И данас после пет година он, невероватно непотребан, са прастаром истином о нама самим, као са ренгентским снимком о јадима српске душе, изнова, изненадно и непоновљиво својом истином голица силне оклопнике без мане и страха, оклопнике визија о пропасти српског царства и политичке курентности дате ситуације. Да, али ми смо људи саборни, ми као заједница, као организована једнородна заједница не подносимо ни присенак истине о својој непотребности. Нађу се и данас неки апсолутни почетници који ту и тамо ламентирају над његовом судбином (Какав песник, а без посмртних почасти!Каква неправда!)
    У мојој младости, почетком шесдесетих, Станисављевић је био један од првих међу нама који је осетио, да се више нема шта рећи на начин како је то чинио Миљковић. Заразно популаран после смрти, Миљковић је створио толико следбеника да је сваки други песник био српски Хераклит, а то све скупа је било, како је и сама једна његова књига поручила, ватра и ништа. Тој еуфорији јке допринела и једна књижица која је брже боље публикована и која је Миљковићево самоубиство објашњавала трагичном, неузвраћеном љубављу. Из идеолошких разлога нису смеле постојати сумње у друге разлоге смрти једног добитника, најмлађег добитника, високог државног признања.Писца стихова као што су Кад Тито говори као да звезде падају..."

          Предраг Чудић: Вејачи овејане суштине, Пожаревац, Едиција БРАНИЧЕВО, 2011, Библиотека AB OVO, књ. 19, 262 стр. - Одломак из есеја Невероватно је колико си непотребан, стр. 259-261
 

       

четвртак, 29. септембар 2011.

Обрисано по налогу аутора


Пејсаж из с-и Србије

29. септембар 2011. 14.25

Потврда о објављивању - Јосић Вишњић у антологији Душана Стојковића "Нашијенци"

Напори антологичара и критичара Д. Стојковића остају некако по страни од наше књижевне јавности.
Да ли због малих тиража Стојковићевих антологија и њиховог тоталистичког торза?
Објављујући изборе из Стојковићевих антологија "Заветине" покушавају да скрену пажњу на огроман труд који је овај писац уложио у своје тзв. "ћошкасте антологије".

Видети више http://velikamagaza.blogspot.com/2011/09/blog-post_29.html

 Мирослав Лукић miroslav7275@gmail.com

 ____________________________________

Miroslav Josic mjv@eunet.rs  29. септембар 2011. 17.16  - Мирослав Лукић miroslav7275@gmail.com

Re: Потврда о објављивању - Јосић Вишњић у антологији Душана  Стојковића Нашијенци"
Post. g. Lukicu,

   Vidim da ste na mrezu stavili moju pricu "Mesto i vreme", bez pitanja. To sto je ona objavljena u antologiji Gramatika smrti D. Stojkvica ili u casopisu Dometi (a bice mesta za nju i u nekoj mojoj knjizi), ne daje Vam pravo da "krcmite" (receno balkanskim jezikom) moju muku.
Poz. - MJV.
____________________________

Gospodine Josiću,
hvala na javljanju i upozorenju.
Ja spadam u one neprofitne srpske Veb izdavače, koji ispomažu pisce. U neku ruku, objavljujući Vašu prozu, i proze drugih pisaca, imao sam saglasnost da to uradim od strane izdavača i sastavljača spomenute antologije, Stojkovića.Drugim rečima, ja nemam nikakve koristi materijalne od publikovanja ni Vaše priče, ni priča drugih pisaca iz spomenute antologije. Obavestio sam Vas o objavljivanju,  dakle, postupiuo sam, čini mi se korektno. Ne razumem šta ja to "krčmim"; ali, pokušavam da se dosetim u čemu je stvar. Obrisao sam Vašu priču - sa stranica "Zelene magaze", pa je izvolite dalje, Vi - kako kažete - "krčmite".
Nadam se da ste sada zavoljni.

Sve najbolje,
Miroslav Lukic, upravnik 
Sazvežđe ZAVETINE


четвртак, 15. септембар 2011.

ФРАГМЕНТ ИЗ МЛАДОСТИ / Б. Тукадруз

Облутак постер.У близини Лепенског вира.
Знак препознавања

(11. 11. 1983. Увече уз кафу, у хладном претсобљу - Булевар АВНОЈ-а 109, прелиставајући  неке старе преписе.Припаљивао сам трећу цигарету.)

  

Сетио сам се једног фрагмента из прве објављене  књиге. Написао сам тих десетак редака као ученик трећег разреда гимназије. Био је то опис  зимске стихије, невешт...

            Путова сам возом од Мишљеновца до Звижда (постаја у суседном влашком селу Љешница). Још док сам силазио из воза, ошинула ме је камџија вејавице. Фијукала је кошава. Влашко село је било завејано. А до суседног, српског, Мишљеновца, низ пругу, пречицом, требало је најмање километар пешачити. Када се воз са два своја крвава полифемска ока изгубио у мећави, био сам једини путник на пустој успутној станици. Кренуо сам низ пругу према Пеку, натукао преко ушију шубару, ишао сам, ишао кроз ковитлац ; звиждала је Кошава, и схватио сам зашто су овом крају његови становници дали име Звижд. Чуо сам и арлаукање вукова у блиској даљини на  бреговима преко Пека. Ишао сам даље тврдоглаво, иако ми се по лицу ледио снег. Ја се нисам плашио неописиве мећаве и арлаукања курјака; бауљао сам кроз снег скоро до појаса, као кроз блато. Ишао сам и ишао све до Љешничке воденице ; чуо сам како реже воденичарови пси. Чуо сам да су се и врата воденице отворила. Прст се пред оком није видео, воденичар је довикнуо на влашком : - Има ли кога?

понедељак, 10. јануар 2011.

Патентно писмо или Освајање сна / Б. Тукадруз

......То, пише, Винавер – три године, пред, своју, смрт.
Амблем тајног писма.
Заветине.
 Знак препознавања

Развој - стваралачки развој - појам, који, заобилазе – тзв. наметнути или самопроглашени критичари бирократске књижевности, или му не придају значај који стварно има, тумачи у српској критици или књижевној историји; то је оно о чему пише зрели Винавер; тражећи од уметника да раде на усклађивању свога развоја. Стваралачки развоји многих српских уметника нису били пожељни… Ако би се погледао стваралачки развој многих српских писаца, па и оних најистакнутијих, па и оних које је Винавер хвалио и подстицао на њиховим књижевним почецима, од Винаверове смрти па до 2000. године, погледао кроз увеличана сочива, видело би се, да нема писаца и песника, чији се опус, или појединачно дело, завршава апсолутним, да не кажем Богом, јер то многима може зазвучати чак патетично. Другим речима, у другој половини 20. века н е м а – великих стваралачких конструкција, у оном смислу како је то разумевао Винавер (наводећи као пример ТАЈНУ ВЕЧЕРУ Леонардову). Има уметничких дела у којима је дат живот у крвавом и битном сведочанству једног значајног тренутка, и врло мало, врло мало дела у којима се живот преображава ради више и веће конструкције, у којој се читаоци лакше сналазе. У тим колебањима, превлађивало је прво, током читавог 20. века. Винаверу је оно друго, крајем децембра 1952. године – преображавање живота, ради веће конструкције – изгледало видовитије.
Изгледало му је као „огњено знамење које је овоме нараштају исписано на небесима уметности“. Винавер је умро са вером да су његови савременици „кадри да то светско знамење и схватимо и да њиме живимо“.
Ту има упоришта за писање једног правог патентног писма. Међутим, Винавер остаје недоречен; али у свакој видовитости има и доста недоречености.
Видети више
    http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2011/01/10/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D0%BD%D0%B0/

Популарни постови