Дража Михаиловић
ВЕЛИКИ КОРАК ЗА СРБИЈУ И СРПСКИ НАРОД
ВИШЕ сам се плашио за наш суд и домаћу правду него за Божју правду и судбину Ђенерала Михаиловића. Зато је ова одлука мали корак за правду уопште, а велики за Србију, српски народ и српско правосуђе.
Најважнији догађај на паради у Москви је што је цео свет видео да се после 70 година, на Дан победе, министар одбране Русије - прекрстио!
Најважнији догађај за нас и нашу будућност је што се суд 2015. године усудио да укине једну пресуду којом није пресуђено Дражи Михаиловићу, једном од најславнијих војсковођа антихитлеровске коалиције, него суду који је лишио части војску која се борила за Краља и Отаџбину и парламентарну демократију и тако српском народу одузео радост слободе.
Да је Михаиловић непријатељ и издајник говорили су само фашисти у рату који га нису победили и комунисти у миру који су га победили и лишили и живота и смрти. За Србију не би било наде ако би се језиком мржње и грађанског рата, којим се говори 70 година, па и ових дана, и даље наставило, а јаз ископан између четника и партизана наследили нови нараштаји.
Надајмо се да ћемо дочекати дан победе који ћемо заједно прославити и на ту параду понети фотографије и једних и других палих хероја "за исту земљу на две стране", као што смо видели да је фотографију свога оца носио председник Русије.
МОГУЋЕ ВРАЋАЊЕ ИМОВИНЕ
ПОНИШТАВАЊЕМ претходне пресуде, ђенералу Михаиловићу враћени су част и грађанска и лична права. Враћање права гласа и сличних права за његове потомке и поклонике има само морални значај, али његовим наследницима може бити враћена и конфискована имовина у поступку реституције.
- Ђенерал је живео у Београду, у Брегалничкој улици 24. Претпостављам да је та кућа конфискована и сада су се створили услови за повраћај. Такође, сви који буду износили да је Михаиловић издајник, сарадник окупатора или фашиста могу одговарати за клевету јер не постоји више судска пресуда која то поткрепљује - изјавио је Зоран Живановић, заступник предлагача рехабилитације.
    ======================
     ГЕНЕРАЛ Драгољуб Дража Михаиловић, командант Југословенске војске у отаџбини и министар војни у влади Слободана Јовановића, рехабилитован је у четвртак одлуком Вишег суда у Београду!
Овим чином укинута је пресуда Војног већа од 15. маја 1946. године, којом се он осуђује на смрт због велеиздаје, ратних злочина и организовања банди, и одузимају му се сва грађанска и друга права, укључујући конфискацију имовине.
Ђенерал се од четвртка сматра неосуђиваним, а са поништавањем пресуде, поништене су и све њене правне последице. Све троје судија Већа Вишег суда, како сазнајемо, гласало је за рехабилитацију, и то 69 година пошто је Дража осуђен на смрт и извршена егзекуција. Веће су чинили председник Александар Трешњев, и судије Предраг Васић и Вукица Исаков.
- Драгољуб Михаиловић лишен је живота, личних и других права из политичких и идеолошких разлога - навео је председавајући Трешњев, образлажући пресуду. - Ово веће није се бавило тиме да ли је Михаиловић био ратни злочинац или није, нити је то данас могуће поуздано утврдити. Бавили смо се искључиво питањем да ли је имао фер и правично суђење и закључили да није, и да је судска одлука унапред донета у круговима политичара, а не судија. Од почетка није имао шансу и зато смо донели одлуку да буде рехабилитован!
Председавајући је навео низ чињеница којима је током девет година, колико је трајао поступак рехабилитације, доказано да је суђење било политичко. Самим тим, по Закону о рехабилитацији из 2006. године, стекли су се услови да команданту ЈВуО постхумно буду враћена сва одузета права.
Између осталог, судија Трешњев навео је да је Дража ухапшен 13. марта 1946. године и да током целог истражног поступка, све до четири дана пред подизање оптужнице, није имао право на адвоката. Да је процес од почетка био под паском политичара, јасно се види из преписке Александра Ранковића, Слободана Пенезића Крцуна и Милована Ђиласа. Ранковић је наложио да оптужница буде погигнута 2. јуна, а да суђење почне 10. јуна.

Тужилац Милош Минић ишао је у стан Милована Ђиласа на консултације о оптужници, а и Тито је лично извршио притисак на суд, говорећи пред изрицање пресуде против Дражиних адвоката, од којих је Драгиша Јоксимовић и сам допао затвора. Браниоци су током поступка само пет пута могли да виде оптуженог, у присуству власти.
Михаиловићу је био онемогућен увид у доказе пре главног претреса, као и прикупљање доказа и саслушање сведока из иностранства који су желели да сведоче у његову корист. Како је навео Трешњев, тужилаштво је искористило и три фалсификована писма, од којих је генерал два наводно упутио Анти Павелићу и кардиналу Степинцу, а треће четничким командантима у Црној Гори, којима наводно даје "зелено светло" да чине злочине над комунистима. Писма су писана у кухињи Озне, на бланко папирима са генераловим потписом.
- Михаиловићу није судило непристрасно судско веће, јер су га чинила три висока официра, Дражини идеолошки и ратни противници - истакао је судија Трешњев, и подсетио на атмосферу и притиске који су пратили суђење века, које је од почетка до краја креирано у Политбироу ЦК КПЈ.
Михаиловићу пресуда никада није уручена и није имао право жалбе, већ је 16. јула тражио помиловање, које је одбијено. Стрељан је дан касније, а гроб му се до данас не зна. Како се чуло у завршној речи, оптужница и искази сведока имали су 2.755 страна, изнета су 702 доказа и била су 42 сведока, да би тужилаштво предложило још њих 25. Из тога произилази да је одбрани било потребно више од осам дана за спремање, али их нису добили. Захтев бранилаца да се суђење одложи за месец дана проглашен је за реакционаран.
Извршна власт и партијски органи су се мешали у сваку фазу, а Политбиро ЦК је расправљао и о томе да ли суђење треба да буде јавно или тајно. Политичари су одређивали чак и која имена и докази се смеју помињати током суђења. Ранковић је покушао да спречи да се оптужница достави адвокатима, али су га Ђилас и Крцун одговорили. Ђилас је касније изјавио да је Михаиловић морао да буде стрељан, да би се избегло негодовање у партизанском покрету.
- Суд није одлучивао о рехабилитацији Равногорског покрета и ЈВуО, јер је то већ делимично учињено када су припадницима Југословенске војске дата борачка и социјална права - закључио је судија Трешњев.
Одлука о рехабилитацији изазвала је буран и дуг аплауз. Рехабилитацији ђенерала присуствовали су престолонаследник Александар Карађорђевић, лидер СРС Војислав Шешељ са сином и страначким функционерима, Дамир Докић, отац тенисерке Јелене Докић, челници "Образа", представници Равногорског покрета. Докић и представници "Образа" били су кивни јер их је судско обезбеђење подигло са седишта да би селе "Жене у црном", од којих је Сташа Зајовић имала појачано обезбеђење.
За све време суђења испред Палате правде водила се вербална битка између равногораца и комуниста, које је делио полицијски кордон. Равногорци су развили заставе и транспаренте још око 10 часова. Обучени у црне униформе, са капама и шубарама, спремно су чекали пресуду. У првом реду, испред чланова Скупштине равногорског покрета Топола нашао се транспарент са натписом "Будимо људи, Равна гора победити мора", и сликама Драже, краља Петра и патријарха Павла. Убрзо су им се придружиле и присталице СРС, носећи заставе са ликом Војислава Шешеља.
Велики број грађана такође је желео да присуствује овом историјском тренутку, па се тако на улазу у Палату правде направила огромна гужва. Атмосфера на платоу се усијала када се иза споменика цару Душану појавио жути транспарент "Смрт фашизму, слобода народу". Симпатизери комуниста умарширали су праћени узвицима "Бандо хрватска" и "Тито усташа". С једне стране орила се песма "Од Тополе, па до Равне горе", а са супротне "Друже Тито, ми ти се кунемо". 
АГРЕСИВНА РЕВИЗИЈА ИСТОРИЈЕ
ЉУБИША Ристић, један од најзначајнијих европских позоришних редитеља и заклети левичар, комуниста и Југословен, уверен је да одлука суда о рехабилитацији вође Југословенске војске у отаџбини неће дати никакав допринос националном помирењу и разрешењу историјских сукоба.
- Мислим да је то један врло агресиван облик ревизије историје - каже Ристић за "Новости". - Поготово што се у читавом процесу рехабилитације прескачу неке јако битне ствари везане за историју, саму личност Драже Михаиловића, и четнички покрет. Прескачу се прави разлози сукоба између Тита и Драже, не прави се разлика између различитих делова четничког покрета, а заобилазе се и сукуби унутар самих равногораца. Ово је покушај да се једним потезом реше све дилеме везане за деловање четника и Драже Михаиловића.